 ANA STIPSIC - KERAMICAR
Kontakt Telefon: (063) 117-2552
Rođena u Beogradu 1971. godine. Diplomirala na
FPUiD 1995.godine u klasi prof. Mirjane Isakovć.
Član ULUPUDS-a od 1997. godine.
Ana Stipsić je, možda
nesvesno, otišla u daleku prošlost. Do prvih dana Geneze,
do stvaranja sveta. A zatim se vratila…
Ovako je opisala rad mlade keramičarke Ane
Stipsić, istoričar umetnosti Marijana Cvetković. Mi vam predstavljamo
njena dela.
Zemlja, voda, vatra-
u zgusnutom vazduhu galerije…
Krećemo od početka. Od zemlje, kamena.
Od prvih organskih oblika u vodi…
Mada se ovi radovi čine raznorodnim,
mada vuku oko i pažnju na razne strane kada među njih kročite,
to je samo na tren. Samo do trenutka kada se nametne pitanje:
zašto je tamo skulptura u vodi? Zašto u onoj gori vatra? Ana
Stipsić je, možda nesvesno, otišla u daleku prošlost .Do prvih
dana Geneze, do stvaranja sveta. A zatim se vratila.
Očigledna je
inspiracija prirodom i svim njenim oblicima. Biljkama i to
onima što su često daleko od naše pažnje i strukturama kamena
koje su beskrajno raznolike. Ali, polazeći od konkretnog vizuelnog
podatka, ovim skulpturama se došlo do vrlo visokog estetskog
rešenja kakvo je “Razgovor”. Sve je to postignuto dugotrajnim
radom na iznalaženju prave mere u upotrebi bojenih porcelanskih
masa i savlađivanju tananih i nepredvidivih ploča.
Kombinacija formi na kojima je naglašena obojenost
i bojeni efekti stvorila je čudne slike meta doživljaja,doživljaja
iza doživljaja, slike sećanja koja su mnogo puta “viđena”.
    
 
Posude su deo istog toka, toka koji
vezuje primarno i nadgrađeno .Neke su u vatri pečene i propuštaju
svetlost vatre. Druge su razvijenog dekorativnog karaktera
koji je dostignut kroz višegodišnji Anin rad sa obojenim porcelanom.
Složenom tehnikom oblikovanja i pečenja
ploča od bojenih porcelanskih masa stvorene su neobične forme
objekata i posuda i sjajni dekorativni efekti. Od organskih
formi do apstraktnih motiva plemenske umetnosti, kreće se
oko, tonući u neobičnu atmosferu koju stvara prisustvo elemenata
neuobičajenih u galerijskom prostoru, vatre i vode. Kao da
sve želi da kaže da jedno bez drugog ne može, da ova keramičarka
to ne zaboravlja, da će biti lepše ako ni gledalac to ne zaboravi.
I da je moderna keramika među najvišim umetničkim rodovima
upravo zato što je svesna svih svojih mogućnosti, a oslobođena
stega čiste utilitarnosti. Iako ima veliko polje delovanja
u toj istoj utilitarnosti, da može učiniti lepšim upotrebne
predmete, ona je, u isto vreme, medijum za hvatanje u koštac
sa najozbiljnijim estetičkim istraživanjima.
Redak je način na koji su radovi prikazani.
Oni su “podstaknuti”, oživljeni konkretnim elementima koji
su deo njihove idejne sfere, što treba posebno pohvaliti,
naročito u našem slučaju sveprisutne inertnosti kada su novi
pristupi izlagačkoj delatnosti u pitanju.
Ali,ovo je tek početak…
Marijana Cvetković
istoričar umatnosti
    
    
BIOGRAFIJA
Rođena u Beogradu 1971. godine. Diplomirala
na FPUiD 1995.godine u klasi prof. Mirjane Isakovć.
Član ULUPUDS-a od 1997. godine.
  
 
Izlagala na izložbama:
- Treći međunarodni Bijenale minijature,
Gornji Milanovac, ‘94.
- Samostalna izložba skulptura, Diplomatski
klub, Beograd, ‘94.
- Šolja ‘94, Šolja ’95,, Mali
Singidunum, Beograd.
- Deveti Trijenale jugoslovenske keramike,
Beograd,’96.
- Prvi međunarodni Trijenale Šolja ‘96,
Beograd.
- Majska izložba, Beograd,’97.
- Kutija, Mali Singidunum,’97.
- Deseti Bijenale beogradske keramike,
Dom JNA, Beograd,’97.
- “Keramički nakit”, Mali Singidunum,’97.
- Moja šolja, Novi Sad,’98.
- Samostalna izložba keramičkih fontana
na izložbi cveća, Dom Sindikata, Beograd, ’98.
- Upotrebna
keramika, Beoizlog,’98.
- Samostalna izložba keramičkih fontana
na izložbi cveća, Herceg Novi,’99.
- Samostalna izlozba keramickih fontana
na izlozbi cveca, Novi Sad,’99.
- Deseti Trijenale jugoslovenske keramike,
Subotica- Beograd,’99.
- Šolja’99, Mali Singidunum.
- Majska izložba, Beograd, ‘00.
- Moj izbor, Singidunum, ‘00.
- Drugi međunarodni Trijenale šolje,
Beograd, ‘00.
- Lavirint, samostalna izložba
keramičkih skulptura i slika, Mali Singidunum, ‘01.
  
|